U svom umetničkom izrazu istražujem boju i teksturu kao osnovne vizuelne elemente koji osvetljavaju mistiku i nemir ljudskih emocija. U središtu mog rada nalazi se apstrahovani portret — fragmentisan, nedorečen i u stalnoj transformaciji. Povezanost fizičkih materijala i njihove taktilnosti otvara novu fazu istraživanja načina na koje opažamo i doživljavamo umetnost.
Akril je moj primarni medij upravo zbog svoje težine i fleksibilnosti, koji omogućavaju čvrsto prijanjanje motiva uz podlogu. Kroz gustinu boje i izraženu teksturu, stvara se utisak proticanja vremena koje se ukorenjuje u sadašnjem trenutku. Njegova postojanost i prilagodljivost čine ga pogodnim za proširivanje strukturnih granica slike i omogućavaju bogat, razvijajući dijalog između medija i značenja.
Tekstura za mene predstavlja taktilnu sponu između posmatrača i umetničkog dela. Ekspresivne poteze i dinamične pokrete koristim kako bih obuhvatila portret i izazvala senzorno iskustvo kod posmatrača. Tekstura nas zadržava; povezuje nas sa trenutkom, uspostavljajući zajednički vremenski prostor između slike i posmatrača. Time se uspostavlja dinamičan dijalog u kojem se menja i slika i doživljaj onoga ko je posmatra. Ona postaje tačka razmene — prostor kontakta i razmišljanja.
Format slike takođe ima ključnu ulogu u načinu posmatranja. Moji radovi često imaju kraće proporcije u odnosu na standardne galerijske formate. Osmišljeni su tako da se posmatraju i izdaleka i izbliza: celokupna kompozicija traži distancu, dok nas detalji teksture pozivaju da im se približimo. Ovo stalno kretanje između blizine i distance stvara fluktuirajući odnos između dela i posmatrača — kontinuirani, aktivni dijalog.
Kroz ovu stalnu promenu, težim da stvorim vizuelni i emocionalni prostor u kojem se vreme, tekstura i percepcija isprepliću — prostor u kojem se emocije ne posmatraju sa distance, već se doživljavaju iznutra.