Ekspresija u likovnom delovanju kao mogućnost prihvatanja stanja realnih vizura
Okvir priče o portretu kao polazištu prepoznavanja ljudskog kao promotiva često podrazumeva narative o konfiguraciji lica, kojima se neizbežno remeti prostor nepoznatog i nedokučivog.
Učvrstiti neka znanja o ličnosti kroz suočavanje sa likovnom predstavom portreta simboliše sva naša sećanja i iskustva uočavanja. Trajanje znanog i neznanog i gradnja same analize u likovnom delovanju, i sama sekvenca između tih stanja poznatog, očiglednog i unutarnjeg, naslućenog, meditativnog, u ovoj situaciji su od značaja i ciljani trenutak prelaza. Taj značajan momenat iscrpljujućeg odugovlačenja prepoznatog do nepoznatog tretira se kao fundament ove vrste likovnog uranjanja i istraživanja.
Slike Marije Marković, velikog formata, nastale pristupanjem telesnim prisustvom kroz boju, gest, rasipanje materijala energičnim crtanjem u barama boje kao oazama istisnute svežine u tačnosti o trenutnom stanju portreta, kroz koji se utiskuje snažno preispitivanje i bit umetnice i njeno iskustvo o savremenoj vrednosti portreta kao predmetu likovnog problema.
Udubljavanjem u njeno likovno istraživanje unutrašnjeg nemira o portretu kao pojmu koji u savremenim likovnim praksama dobija višestruka značenja, u kojima se prepoznaju tendencije kretanja u osvešćenoj misli o pritiscima koji provociraju ugroženu krhkost i složenost, kao situaciju opstanka vrednosti portreta.
Portret koji se podiže, gradi, analizira, gubi i redefinišе, sadrži sve složenosti i vrednosti vremena, odnosa prema istom. Njegova drama i doživljaj nose velike partije apstrahovanih formi koje pokušavaju da sastave priču o brdima i dolinama narativne konfiguracije terena portreta kao nepreglednih polja mogućnosti osećanja i kompleksnih stanja poznatog, očiglednog, kao vrednosti koje definišu iskustvo.
Marija Marković u veličini ovih platna nalazi rešenje za uranjanja i pripadanja, za utapanja i povezanost kojom daje sebi mogućnost objašnjenja o vrednostima kojima otkrivamo svet i sebe; njen trag definiše njeno iskustvo, a naše čitanje obogaćuje naše znanje i verovanje u isto.
Piše
dr um. Vesna Knežević